ПРЕЗЕНТ У КЊИЖЕВНОСТИ
Размислимо о томе како употреба презента утиче на уметнички ефекат књижевних текстова.
За пример узимамо дела тумачена у току претходних часова.
Аналфабета, Бранислав Нушић
Дешава се у среској канцеларији, у патријархално, предратно доба.
НАЧЕЛНИК (седи за столом читајући по неколико пута исту депешу. Звони и обраћа се пандуру, који је на глас звонцета ушао): Је ли дошао господин Мика?
ПАНДУР: Јес’.
НАЧЕЛНИК: Иди му реци да дође! (Пандур одлази, а он поново чита депешу и црвеном писаљком подвлачи једну реч.)
Аска и вук, Иво Андрић
И узалуд је настојала да се сети још нечега што би могла да изведе и чиме би затрпала понор који је чека на крају игре. Време пролази, вук још гледа и чека, али већ почиње да се приближава, а пред њом су немилосрдно затворена сва даља знања класичне игре, и глас учитељице постаје све тиши, губи се негде потпуно. Добро је послужило њено знање, али сад је и њему дошао крај. Знање изневерило, школа не уме ништа више да јој каже, а ваља живети и, да би се живело – играти.
Чудесна справа, Бранко Ћопић
Старац ме усједе на свој кревет, стави ми сат у руке и без даха се загледа у моје прсте. Кад је навијање било готово и сат зацактао јасно и равномјерно, он га узе у руке, принесе десном уву и сав озарен прошапута:
– Аха, ради, ради, куца!
Размислимо о томе како употреба презента утиче на уметнички ефекат књижевних текстова.
За пример узимамо дела тумачена у току претходних часова.
Аналфабета, Бранислав Нушић
Дешава се у среској канцеларији, у патријархално, предратно доба.
НАЧЕЛНИК (седи за столом читајући по неколико пута исту депешу. Звони и обраћа се пандуру, који је на глас звонцета ушао): Је ли дошао господин Мика?
ПАНДУР: Јес’.
НАЧЕЛНИК: Иди му реци да дође! (Пандур одлази, а он поново чита депешу и црвеном писаљком подвлачи једну реч.)
Аска и вук, Иво Андрић
И узалуд је настојала да се сети још нечега што би могла да изведе и чиме би затрпала понор који је чека на крају игре. Време пролази, вук још гледа и чека, али већ почиње да се приближава, а пред њом су немилосрдно затворена сва даља знања класичне игре, и глас учитељице постаје све тиши, губи се негде потпуно. Добро је послужило њено знање, али сад је и њему дошао крај. Знање изневерило, школа не уме ништа више да јој каже, а ваља живети и, да би се живело – играти.
Чудесна справа, Бранко Ћопић
Старац ме усједе на свој кревет, стави ми сат у руке и без даха се загледа у моје прсте. Кад је навијање било готово и сат зацактао јасно и равномјерно, он га узе у руке, принесе десном уву и сав озарен прошапута:
– Аха, ради, ради, куца!
|
|
|
|
zoo_vrt_glasovi.doc | |
File Size: | 163 kb |
File Type: | doc |